Taman kad se pomisli da su dotakli dno, autošovinizam Đilasovaca pomeri nove granice
Pripadnici prozapadne opozicije iskoristili su dan sećanja na bombardovanje SRJ 1999. godine da za isto okrive baš Srbiju! Taman kad se pomisli da ne može dalje i sramnije, autošovinizam Đilasovaca pomeri nove granice.
Naime, u ime svoje stranke, Dragan Đilas je ponovo pljunuo po Srbiji i svom narodu tako što je za NATO bombardovanje optužio nikog drugog nego svoju zemlju.
Iako je za 78 dana bombardovanja oštećena infrastruktura, mostovi, škole i bolnice, i ono najvažnije, život izgubilo 2.500 nedužnih ljudi, ponovo se ističe stav da je Srbija žrtvovala svoju decu.
Vrhunac ludila dostignut je izjavom da je naša obaveza da zaćutimo! Stav NATO opozicije je takav da Srbija mora da ćuti i trpi dok jači vode glavnu reč.
Tako je i opozicija spremna da nauštrb suvereniteta svoje države dođe na vlast i dozvoli da strani faktori utiču na najvažnije odluke. Jasno je da je za njih opcija Srbija bez Kosova i Metohije, sankcije Rusiji i ulazak u NATO pakt. Isti onaj koji je na današnji dan započeo agresiju koja je razorila našu zemlju.
Za njih je agresija “intervencija”
Jedan od Đilasovaca, Zdravko Ponoš, poznat je po epitetu NATO generala, pa tako i ne čudi što je jedan od zagovornika da je agresija NATO pakta 1999. godine opravdana.
Naime, jednom prilikom je i on vrlo eksplicitno optužio Srbiju za “bombardovanje”, tvrdeći da je naša krivica što je do istog došlo, namerno ne iskoristivši termin agresija, već eufemizam.
Osim što NATO agresiju ne smatra agresijom nego bombardovanjem, za koje misli da smo mi krivi, takođe i ne smatra više Kosovo i Metohiju delom Srbije.
I lažni desničar Miloš Jovanović danas je pokazao ko je i šta je. Iako je poznato da francuski državljanin na Zapadu govori da se 1999. godine dogodila “intervencija”, a ne agresija.
Naslov njegovog doktorata na Sorboni glasi: “Vojna intervencija NATO protiv SRJ 1999.”. I njegov eufemizam zvuči apsurdno, kao da govori o medicinskom zahvatu, a ne o ubijanju nedužnih civila.
Ipak, s obzirom na to da sebe naziva desničarem i tvrdi da svoju zemlju voli, iskoristio je priliku da danas stvari nazove pravim imenom, ali je njegova dvoličnost narodu odavno poznata. I on se odlučuje da na Zapadu ćuti, ali to više nikoga ne čudi s obzirom na to da je sve privrženiji Draganu Đilasu i Mariniki Tepić.
Više nikoga i ne čude autošovinističke izjave i dodvoravanje Zapadu. Doduše, autošovinizam u Srbiji dobija novu dimenziju jer su čak i pojedini zvaničnici iz zemalja članica NATO pakta svesni da je agresija na srpski narod bila sraman čin i velika nepravda.
